Sa 40 godina orao bira put u smrt ili u novo, ali bolno rađanje!

Orao, ta moćna ptica živi gotovo koliko i čovek ali samo ako prođe put bolnog „umiranja“ i ponovnog „rađanja“. Nije mnogo drugačije ni sa čovekom. Negde u četrdesetima, ako ne i pre, i orao i čovek odlučuju kojim će putem kenuti, ka preranoj smrti ili dugom životu kakav im je Bog namenio. Orao ima najduži životni vek među pticama. Može da doživi i 70 godina. Međutim, kako bi doživeo tu starost, orao mora da donese tešku odluku.

Kada napuni četrdesetu njegove duge i elastične kandže ne mogu više da love plen koji mu služi za hranu. Njegov dug i oštar kljun postaje savijen. Njegova stara i teška krila, zbog zbijenih pera, zapinju za grudi, što mu onemogućava let.

Tada orlu preostaju samo dvije opcije – ili da umre ili da prođe kroz bolan proces promena koji traje 150 dana. Taj proces od orla zahteva da odleti na vrh planine i sedne u gnezdo. Tu orao kljuca svojim kljunom o kamen sve dok kljun ne otpadne. Nakon što kljun otpadne, orao čeka da novi kljun naraste nakon čega novim kljunom iskljuca stare kandže. Kad narastu nove kandže, orao počinje da kljuca svoja otežala stara pera.

I tako nakon pet meseci, orao poleće u let ponovnog rađanja i živi još 30 godina. Ova priča nam govori o promenama koje se dešavaju kod skoro svakog od nas u određenoj životnoj dobi ili životnoj situaciji. Mnogo puta, kako bismo preživeli moramo da započnemo proces promena. Trebalo bi da se rešimo nekih starih sećanja, štetnih navika, loše okoline… Jedino oslobođeni od bremena prošlosti i osnaženi verom u bolje možemo iskoristiti priliku da u budućnosti budemo bolji  prema sebi i svojim bližnjima kao i da živimo mnogo kvalitetniji život.